Timur Blohin: Karta za Hag za Hašima Tačija

U ruskoj predstavi Dan radija saradnici jedne radiostanice održavaju maraton za pomoć turistima koji su se zaglavili u Kongu. U maratonu učestvuju popularne grupe. Jedan od muzičara počinje da govori: mi se vrlo brinemo za turiste u Kongu. Ali tema se iznenada menja - mašu mu rukama: ne, ne, druga tema! OK, kaže muzičar, mi se ne brinemo za turiste u Kongu, šta su oni u stvari tamo tražili?

Da se setimo ove epizode navela su nas izjave izvestioca Parlamentarne skupštine SE Dika Martija. Još krajem decembra iz njegovog referata saznali smo da je Hašim Tači krajem 90-ih godina vodio mafijašku strukturu koja ima iza sebe šverc oružja i narkotika, kao i trgovinu ljudskim organima.

I, gle! U nedavnom intervjuu za kosovske medije Dik Marti izgleda kao prvačić koga je pozvao direktor škole zato što je razbio grudvom prozor. Iznenađuje ton izvinjavanja u intervjuu: „ni sekunde“ nije posvetio razgovorima o Kosovu za vreme posete Rusiji, ili, ’Dajem vam časnu reč da ni jedan materijal iz Srbije nisam iskoristio prilikom pripreme izveštaja’. A srpskim istražiteljima predstavnik Parlamentarne skupštine SE posavetovao je da se više bave svojim radom, a ne pi-arom. Jasno da je Marti izveo sopstvenu istragu, ali zašto pri tome ne bi iskoristio ono štu su uradile sve strane, između ostalog srpska? Radi veće objektivnosti.

Još u intervjuu za kosovski TV-stanicu pravnik Marti igra omiljenu igru diplomata i političara pod nazivom ’nisu me dobro razumeli’. Navodno, nigde u referatu Marti ne kaže da je Hašim Tači direktno učestvovao u trgovini organima, da je reč o ljudima koji su mu bliski, ali teško je poverovati da Tači nikada nije čuo za zlodela.

Srpski listovi se pitaju: da li Dik Marti menja pesmu? Čime je to uslovljeno: elementarnom željom da umiri Prištinu i da je oraspoloži u potrebnom pravcu uoči pregovora sa Beogradom, ili nečim drugim o čemu mi za sada možemo samo da nagađamo? Mislim da će to postati jasnije posle debata u Parlamentarnoj skupštini SE, koje su zakazane za 25. januar. Kako bilo, čak i ako Marti menja pesmu, onda u njoj Hašim Tači ipak neće postati pozitivan junak. Govori istoričar balkanolog Georgij Engeljgardt:

„U radu Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju jedan od ključnih je bio princip timske ili komandne odgovornosti, na osnovu koje je niz optuženih bilo osuđeno na kazne zatvora. Jasno je da Tači nije hirurg i da nije sam operisao žrtve. Ali ako su to činili ljudi koji su mu bili potčinjeni i čija dejstva je on morao da kontroliše, onda posle Martijevog intervjua kosovskim medijima stanje stvari za kosovskog premijera nikako se ne poboljšava“, kaže naš sagovornik.

Misija Euleksa je u međuvremenu pristupila istrazi optužbi koje se sadrže u Martijevom referatu, a tužioci Parlamentarne skupštine SE i Kosova traže pomoć u istrazi u Albaniji, koja se iz nekog razloga kao vatre plaši svakog pomena slučaja crnih transplantologa.

Maltene najaktivnije od svih za svestranu istragu zalaže se sam Hašim Tači. Drugi izbor osim da se kuraži, on nema. Pametan čovek, premijer samoproglašene republike, shvata da negde među stranicama Martijevog referata on u principu može da pronađe avionsku kartu za Hag.

Lideri kosovskih Albanaca, koji su dospevali u Hag, neobično lako su izlazili suvi iz vode – kaže Georgij Engeljgardt. Ali Martijev referat je ozbiljan izazov ne samo za Prištinu i njene zapadne pokrovitelje, već i za Međunarodni tribunal. Ne vidim nikakvu mogućnost za Hag, posle razmatranja referata u Parlamentarnoj skupštini SE, da ne uzme slučaj Tačija na razmatranje, zaključuje ekspert.

Mada, i ono malo optimizma s tim u vezi svodi se na nulu ako se samo setimo, recimo, bosanskog komandira Nasera Orića, koji je proglašen krivim samo za to što nije sprečio ubistva i mučenja srpskih zatvorenika, dobivši od Međunarodnog tribunala dve godine, posle čega je odmah bio oslobođen. Jer su dve godine istekle dok su se vodila sudska zasedanja...

(Glas Rusije)